Kraj je marta 1945. godine, Bolmanska bitka je završena.
O završetku bitke, u broju 72 od 22. marta 1945. godine, na prvoj stranici, u novinama Borba (organ Komunističke partije Jugoslavije, izlazi u Beogradu) u članku pod naslovom „Završava se uništavanje i potpuna likvidacja nemačkog mostobrana na levoj obali Drave severno od Valpova, Izveštaj Generalštaba Jugoslovenske armije 21 marta“ piše: „U uspešnim operacijama za likvidaciju neprijateljskog mostobrana na levoj obali Drave severno od Valpova, naše trupe uz sadejstvo naše avijacije i jedinica Crvene armije, zauzele su mesta: Torjanci, Žido Pustaru, Bakanka Pustaru, Baranjsko Petrovo Selo, Novi Bezdan, Majšku Među, Bolman i Đorđev Dvor. Neprijatelj je sabijen na vrlo mali prostor, gde se završava uništavanje i potpuna likvidacija mostobrana.“
Organ vlasti u Bolmanu je Mesni narodni odbor, koji je nakon bitke privremeno smješten u Kozarcu, to vidimo po Uverenju kojeg je izdao odbor 21. aprila 1945. godine, pisanom ručno ćirilićnim pismom a potpisan je za sekretara A. Manojlović i predsednik Stevan Lazić.
Pečat april 1945. godine
Iz Uverenja izdanog 4. VII 1945. godine vidi se da odbor djeluje u Bolmanu, sekretar je Mile Bojanin a predsjednik Lazo Dadić.
Po potvrdi na štampanom obrascu ćiriličnom pismom, vidimo da odbor djeluje u Bolmanu, da je pečat drugačiji nego onaj iz aprila i jul te da je predsednik Lazo Dadić.
O stanju u Bolmanu u drugoj polovini 1945. godine, nakon Bolmanske bitke, najbolje svjedoči pismo upućeno od strane Mesnog narodnog odbora Bolman, dana 26. decembra 1945. godine, pod brojem 3232 – 1945., Poreskoj sekciji Darda s predmetom „Jedinstvenog prireza ubranog u mesecu decembru kod Mesnog narodnog odbora u Bolmanu odprema“. Pismo je pisano ćirićnim pismom na pisaćoj mašini sa potpisom za predsednika Branko Vučić.
U pismu se navodi da je u decembru 1945. godine, na ime jedinstvenog prireza naplaćena svota od 27.105 dinara, te se traže dodatna sredstva, a ukoliko to nije moguće, traže da im se vrate sredstva naplaćena i poslana u decembru.
U pismu, između ostalog, stoji: „Naše selo gde se je najposlednja borba u proleću ov. g. vodila jest podpuno uništeno, narod ništa nije zasijao i nije imo prihoda, do sada nije bio u mogućnost da plaća svoje poreze i prireze.“ „Naše selo uopšte nije imalo nikakove prihode, službenici nisu dobili svoje prinadležnost, nismo u stanju da nabavimo ogrevno drvo a ni kancelarijski materijal.“ „Naše selo je toliko porušeno da naši činovnici nemogu dobiti u njemu stana a selsku zgradu koja imade dovoljno soba za stanovanje i kancelarije nismo u mogućnosti da opravimo.“
Službenici koji 1945. godine rade za odbor su činovnici pripravnici Stevo Bojanin i Mile Bojanin, plata im je 1540 dinara, Savo Stojanović je poštonoša a Milan Radojčić poslužitelj, plata im je 1260 dinara. Samojlo Bošnjak je narodni milicioner s platom od 1200 dinara, Miloš Popović je poljski čuvar s platom od 800 dinara.
Pečat avgust 1945. godine
Novine Borba dana 1.11.1951. godine, na 7 stranici donose vijest iz Sreza Beli Manastir od 31. oktobra: „Posle detaljne analize, Izvršni odbor Narodnog odbora Sreza Beli Manastir pripremio je predlog o novoj organizaciji lokalnih organa narodne vlasti. Prema ovom predlogu u Srezu Beli Manastir, umesto 32 mesna narodna odbora, treba da bude formirano 15 opštinskih. Uzimajući u obzir veličinu, predlogom je predviđeno da sela Bolman, Batina, Darda, Duboševica i Jagodnjak i ubuduće imaju posebne narodne odbore.“
Posljedice Bolmanske bitke, čak i u centru sela, vidjet će se još godinama, sve do šezdesetih godina, kad je ponovo izgrađen krov i toranj crkve.
