KRST JOZEFINE ZACH

0
160
views

U knjizi “Bolman je bio Bolman” ispričano je dosta priča o Bolmanu i nekadašnjim stanovnicima Bolmana. One zanimljive koje nisu ispričane, nisu ispričane samo zato što više nije bilo nikog da nam priču prenese, da je zapišemo.

Listajući (na internetu) stare novine, nailazim na zanimljiv članak o Bolmanu. Novine su zaista stare, riječ je o novinama “SRPSKI SION” nedeljni list za crkveno-prosvetne i avtonomne potrebe Srpske pravoslavne mitropolije karlovačke, koji je izlazio u Novom Sadu od 1891 pa do 1907. godine. U broju 29 iz 1895. godine, na stranici 489. nalazim članak “Dar rimokatolikinje sv. pravoslavlju” ispod kojeg stoji potpis ćiriličnim slovima M.B.  koji prepisan izgleda kao u nastavku teksta.

(Дар римокатоликиње св. православљу).  Јављају нам из Болмана, у Барањи, да је тамошња становница, римокатоликиња, племенита старица, гдђа Јозефина Зах удова Шварцер, поклонила српској православној црквеној тамошњој општини велики каменити крст у вредности од 150 фор. с’ тим, да га код своје цркве подигне, а кад га подигне и освети, да је спремна предати истој црквеној општини и 500 фор. као фундацију, приходом које ће се подигнути крст одржавати. Освећење крста обавио је окр. протопрезвитер преч. г. Гаврило Бољарић са четири још свештеника уз саучешће радосног тамошњег спрскога нам народа, којем је срце било пуно радости и захвалности гледајући торжествено освећење свога часног прста православног што га подиже врла и честита душа племените старице римокатоликиње. О освећењу изговорио је г. прота леп и поучан говор: а после освећења отишао је са изасланством околних свештеника и болманске српске православне црквене општине у стан племените старице, те изјавио јој захвалност свију њих на лепоме и хришћанском јој дару. Гђа Шварцера тронута лепом свечаности, дивним православним богослужењем и појањем, као и изразом изјављене јој захвалности обећа новим дарима даривати српску православну цркву у Болмани. Част племенитој старици! Благо ли јој души хришћанској! Бог јој добра дела наградио!  Живила!!

Darovani iznos od 150 forinti je velik, iznosi polovinu prosječne godišnje plate učitelja koje su plaćale crkvene opštine, koje su po financijama spadale među srednje bogate.

U arhivi crkvene opštine u Bolmanu podataka o tome nema, sve zahvaljujući Bolmanskoj bitci i uništenim arhivama. Ne znamo pouzdano ni o kom se krstu radi.

Uvjerili smo se još jednom da nam prošlost ima itekako što ispričati. Ova priča govori o nekadašnjem životu u Bolmanu, njegovim žiteljima i međusobnim odnosima. Govori i o ugledu koje je uživala Srpska pravoslavna crkvena opština u Bolmanu.

Jasno je da je ovo nije cijela priča, već dio priče  koji je ispričan. Drugi dio priče, o tome zašto je gđa Schwartzer  dala ovako bogat dar i što je bio razlog da je to učinila, kao i mnoge druge priče, neće biti nikad ispričan.

O samoj gospođi isto tako ne  znamo mnogo. Znamo da je sahranjena na groblju u Bolmanu. Spomenik na grobu je velik, bez slika u obliku obeliska i ističe se još uvijek svojom veličinom. Odatle saznajemo da je umrla 27. marta 1896. godine te da je živjela 75 godina. Sa spomenika čitamo jedva vidljiva slova: Irr nyugszik ZACH JOZEFA SHCWARTZER KAROLY.

Nadgrobni spomenik Jozefine Zach

Na kraju čitamo još manje čitljiva slova: Beke lengien poram.

Lišaj i mahovina sakrivaju slova na spomeniku a vrijeme i zaborav sjećanje na plemenitost gđe Šchwartzer.

Listajući navedene stare novine na internetu čitamo o raznim događajima, ali ovakav je rijetkost. Ne možemo ne osjetiti  zadovoljstvo što se to desilo baš u Bolmanu i da se Bolman spominje po  nečemu plemenitom i dobrom.

Pisanih tragova u Bolmanu o tome nema. Zanimalo me je onda nešto drugo, ako već nema pismenih tragova, da postoje oni usmeni, da li postoji priča o  plemenitosti gđe Shhwartzer, da li ju je Bolman potpuno zaboravio ili nije, i na kraju, što je s krstom koji je podigla?

Pokušao sam zato saznati zna li  netko u Bolmanu tko je bila Jozefina Zach!

Potraga nije dugo trajala, još uvijek u Bolmanu znaju tko je bila Jozefina Zach i ne samo to. Znaju i gdje se nalazi krst koji je podigla!

Kraj priče ispričao je Jovan Vilić iz Bolmana, koji odlično poznaje prošlost, običaje i kulturu nekadašnjeg stanovništva Baranje, posebno Bolmana.

Zna za ime Jozefine Zach udove Schwartzer i za to da je podigla krst. I zna koji je to krst, onaj kraj crkvene porte. Nekada je na njemu bila ikona Bogojavljenja, ali je vremenom izblijedila. Priču je davno čuo, ispričao mu je čika Milan Terzić zvani Đojtan iz Kačvole.

Na moju primjedbu da netko iz Kačvole zna za to a ne iz Bolmana, spremno odgovara. Čika Milan je bio zanimljiv čovjek, načitan i rječit. A kako je znao tu priču? Pa njegova mati je bila iz porodice Grujić, bolmanske porodice koja je nekad živjela u kući nedaleko od mjesta gdje se nalazi krst, kojima je krst tako reći bio „pred avlijom“.

Sada je jasno da je krst koji je podigla gđa Schwartzer sačuvan. Nalazi se kraj puta i desetinama godina se prolazilo kraj njega i sada se još prolazi. Nekada su se skupljali oko njega momci i djevojke, igrali kolo. Dolazile su i prolazile vojske. Prolazili su svakodnevno đaci iz obližnje škole. Za Petrovo su oko njega bile šatre i gužva. Prošao je kroz ratove i ostao nakon rušenja crkve za vrijeme bolmanske bitke, istina ne bez oštećenja, koja se i danas vide.

Bolmanska crkvena opština ga je čuvala, obnavljala i sačuvala.

Oni koji su nekad prolazili kraj njega znali su tko ga je podigao. Vremenom ih je bilo sve manje i manje i na kraju jedva da još netko zna za to.

Plemenitost gđe Schwartzer je, vjerujemo, nekad u Bolmanu često spominjana. Oni koji bi i zaboravili, podsjetili bi se kad prođu kraj krsta koji je podigla.

Spominjemo je evo još jednom, kao jedan od najljepših trenutaka za koji znamo iz prošlosti Bolmana.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here