УСКРС

0
104
views

Из књиге “Болман је био Болман” о ускршњим обичајима.

Ускрс

Припреме за Ускрс почињу постом. Некад се постило више, некад мање, али углавном се постило. На Велики четвртак и Велики петак звона су свезана и умјесто звона служи се клепеталима, како се називају направе од дрвета којима се клепеће умјесто да се звони.

Ватра на Велики петак

Посебно се клепетало на Велики петак, кад се палила ватра код цркве, некад у самој порти, некад крај порте. Но, прије паљења ватре, спрема се Христов гроб. “На Велики петак девојке су по обичају спремиле Христов гроб, а увече је у порти, као и сваке године по обичају, паљена ватра, где се искупи скоро цело село, а нарочито деца и омладина. Ујутру на Велику суботу деца су рано будила вернике на позив за опело Господа Исуса Христа и то одмах после поноћи”.  Док дјевојке спремају и украшавају Христов гроб, момци по селу скупљају дрва за ватру. Ватра се обично пали касно поподне или предвече. Дјеца долазе с клепеталима, какво већ тко има. Пошто се употребљава само једном годишње, клепетало се може имати дуго само ако се чува, а поготово се чува ако је од доброг дрвета и ако има добар звук. Окупљање око ватре на Велики петак је традиционално. Долазе како млади, тако и старији, сватко са својим друштвом. Неки су на вечерњу и молитви у цркви, неки напољу. Уз ватру се остаје дуго у ноћ. Обичај је био да се целива плаштаница у Христовом гробу, а крај гроба некад се палио велики дуплијер, који гори на Велики петак, а касније се пали кад се звони “на_облак” или кад се на други начин моли да Бог помогне. На Велики петак није се радило и строго се постило.

Шарање јаја

За дјецу свечаност почиње ујутро на Велики петак јер се тада “шарају јаја”. Свака домаћица имала је неку своју малу тајну кад се шарају јаја: посебну кичицу с којом може добро шарати, начин на који добија неку своју боју или нешто друго. Јаја се, иначе, прво прокувају, а затим се шарају воском. Након шарања стављају се у боју, суше, а онда се уклања восак. Домаћице које су знале цртати, могле су љепше шарати.

Буђење

За јутрање на Велику суботу мушка дјеца иду будити маљевима. О томе прича Видоја Бијелић: “На Вел’ку субот’, рано уј’тру, идемо буд’ти. Спавамо код попа у једној соб’, кад се разиђемо од ватре. У један сат послије поноћ’ идемо по_сел’, у сваки сокак иду по двој’ца, ударамо у капије и вичемо: ‘Устајте лијени, Бог срећу дијели’. Так’ вичемо и вратимо се натраг. Некад би се послије тога задржал’ у_цркви, на јутрањ’, до саране, а онда идемо кућ’. Уј’тру узмемо котар’це и ђе смо год у_сокак’ ишли, ту идемо од_куће до_ куће куп’ти јаја, то_ј’ нам била плата. Пун’ котар’цу јаја накупимо, а нисмо све ни обишли. Неђе добијемо два, неђе три, неђе пет, кад је већ кака год’на била. Однесемо јаја код Бојанина у дућан, предамо, а онда идемо покуп’ти оно што још нисмо покуп’ли.”

Но, било је и таквих који нису ишли будити, али су ишли куп’ти јаја. И о томе прича Видоја Бијелић: “Курјачић није ишо будит’, није биjо у тој партиј’. Уј’тру кад је усто, он је отишо покуп’ти јаја у Бургијин сокак. Кад су наишли они који_с’ буд’ли у_том сокак’, кажу им да_с’ дјеца већ покуп’ла јаја. Која дјеца? Милорад Курјак! Шта ко зна ко_ј’ буд’јо.”

Јутрање

Звона се одвезују на јутрању на Велику суботу кад се плаштан’ца обноси око цркве.

Кад иду с јутрања, жене дођу до мјеста гдје је горјела ватра и узму у руку остатак жари, а обично буде још жари. Премећу је из длана у длан неколико пута да им пилићи буду здрави и живахни, а не да куњају. На Велику суботу могло се радити, тко већ какав посао има у зависности од тога када пада Ускрс.

Ускршњи зец

Након Великог четвртка, Након Великог четвртка, Великог петка и Велике суботе стиже и Ускрс. Сви га једва чекају, сватко из свог разлога, дјеца нпр. јер добивају поклоне. Уочи Ускрса праве гнијезда од зелене траве, у која ће им зец донијети поклоне. Али данима прије тога старији их упозоравали да морају бити “добри и ваљани”, иначе “зец неће доћи”. У гнијездо се обавезно ставља шарено ускршње јаје. Ако има више дјеце, онда сваком по једно. Поред тога стављају се и други поклони: чоколада и шећер, како су некад говорили за бомбоне, затим играчке и други поклони. Шарена јаја и шећера дјеци дају и рођаци, комшије и пријатељи. Што је нетко већи род, то би његов поклон требао бити богатији. Предвече, “кад се шеће по_друм’”, жене воде дјецу и носе корпице те успут дарују шарена јаја и поклоне другој дјеци, а њихова дјеца примају поклоне од других жена.

Туцање јајима

Посебно дјечје задовољство било је туцање јајима. То је била врло важна ствар. Онај који би изгубио, тј. чије би се јаје разбило, обично би се срдио и бурио. Нека дјеца су чак за туцање, наравно уз помоћ старијих, припремала и дрвена јаја, али то би се брзо открило. Момци и цуре Ускрсу су се могли радовати из више разлога. Први је био тај што ће се поновити и што ће понову први пут обући на Ускрс кад буду ишли у цркву. Понову ће показати и увече “на_друм’”, у шетњи од “ћошка до ћошка”. *

Ускршња трпеза

Кад се уј’тру дође с јутрања, нарани и напоји марва и крнци, треба и ручат’. Послије дуготрајног поста прија јело које се спрема за Ускрс: кувана шунка, јаја, кобасице. То мора бити! Некима није било лако сачувати кобасицу до Ускрса, особито кад Ускрс пада касно. Осим тога, био је обичај, бар у дијелу села, да се на Ускрс начиње кулин. У сваком случају, јела је било за свачији укус. Ал’ как’ сачуват’ кобас’цу до Ускрса? Није некада било тол’ко кобасица ко данас па там’ ђе има више дјеце не_мож’ сачуват’ кобас’цу. Зато се кобас’ца сакрије у_врећ’ па се попне на таван и метне за панту[161] да је нико не нађе до Ускрса.

Служба

Послије ручка (тј. доручка) неко ће остати кувати уж’ну, а неки ће ићи у цркву. Треба се спрем’ти. Сат метнит’ у_мали џеп, ланац од сата да се види, треба обућ’ најбоље руво што имаш па ајд’. Успут се мал’ стане и дивани, кућ’ идућ’ исто так’. Ускрс је највећи светац, празник воскресења Христовог, чији тропар каже: Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.  Кад се заврши служба, честита се Ускрс. На путу према кући можда мало и сједне попити коју у бирцузу па онда на уж’ну. Нитко не воли кад на Ускрс пада киша. Прије или послије Ускрса да, али баш на Ускрс да прави блато, то баш не мора бити.

Шетња

Послијеподне ил’ предвече, сам’ ако_ј’ вријеме лијепо, шета се по_ друм’. Највише иду жене “под_ рук’” сас другама, сестрама, снајама и сад већ с ким ко мож’. Треба се и лијеп’ обућ’, а љепше се мож’ обућ’ ак’ Ускрс пада касно да_ј’ већ и Ђурђево близ’. Треба се унапријед договор’ти с ким ћеш ић’, кога ћеш уватит’ под_ рук’, па онак’ једна до_друге да вас буде преко цијелог друма кад се шећете. Нека се сили сас новим рувом, нека сас друштвом: “Шта ти мислиш сам’, ко сам и чија сам, па које су се још уват’ле до_мене”. Гледа се врло и коме се честита Ускрс, чијој се дјец’ даје шарено јаје, па можда и чоколад’цу ил’ праву чоколад’, кекс, поморанџу. Нека дјеца накупе пуну котар’цу шарени’ јаја и чоколади, ал’ не даду им котар’це у_руке да не_б’ нешт’ просул’ ил’ начел’ коју чоколад’, већ то носи матера ил’ баба ил’ неко старији, так’ да се види кол’ко има шарени’ јаја и чоколади, да се чуде они који то виде: “Ајуј, пуна котар’ца чоколади! Шта ти мислиш!

Обично све почне још послије уж’не кад засвирају пред_бирцуз’ма ил’ код Крста близ цркве. Неки играју, други стоје и гледају, трећи се шећу. Све то до првог мрака. Онда оне с дјецом оду кућ’, а остану цуре и момци. Ак’ пада киша, ништ’ од шетње. Поклон’ се ипак однесу дјеци кућ’, а свира се у_бирцуз’ма. Ни на други дан Ускрса се не ради па тад у цркву иду и они који нису ишли први дан. На трећи дан Ускрса у Болману је био обичај да се иде на гробље и да се преливају гробови те се на гробовима остави шарено јаје.

 

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here